Gde su dobri poslovi za pravnike u Srbiji - iskustva, plate i saveti

Kada neko sa položenim pravosudnim ispitom mesecima traga za pristojnim radnim mestom, brzo shvati koliko je tržište pravnih usluga u Srbiji specifično. Na jednoj strani stoje poslodavci koji tvrde da „nema dobrih kandidata“, a na drugoj diplomirani pravnici koji, i pored ozbiljnog obrazovanja i položenog stručnog ispita, sedi kući i čekaju poziv. Sledeća analiza, nastala na osnovu razmene mišljenja i iskustava velikog broja kolega na otvorenim forumima, donosi pregled stvarnih uslova - od banaka i javnih beležnika, preko advokature i privatnog sektora, sve do poslova koji se često zaobilaze u širokom luku.

Banke - zlatan kavez uz visoke ograde

Među najčešće pominjanim poslodavcima u razgovorima o poslu za pravnike nalaze se banke. Komercijalne banke, UniCredit, Intesa i druge često se izdvajaju kao mesta gde su plate iznad proseka. Sagovornici sa foruma potvrđuju da se u pojedinim bankama početna plata kreće od 40.000 do čak 90.000 dinara, pri čemu je viši nivo rezervisan za iskusnije pravnike ili one koji dođu na pozicije u centrali.

Ipak, nije sve u cifri. Rad u bankarskom sektoru, kako se navodi, nosi visok nivo stresa i odgovornosti. Pravnici u bankama bave se ugovorima o kreditima, kupoprodajom nepokretnosti, stečajem, analizom projekata, ali i strogom primenom internih procedura. Jedan od učesnika diskusije opisuje svoja zapažanja rečima: „Sa bankarima je teško raditi jer insistiraju na formalnostima, ali zato imaju dobre bonuse i poslovne večere.“

Proces selekcije je, međutim, izuzetno zahtevan. Traži se odlično znanje engleskog jezika, visok prosek na fakultetu, završetak studija u roku, a neretko i položen pravosudni ispit. Kandidat koji prođe sve testove - od inteligencije do testa ličnosti - suočava se sa intervjuom gde se procenjuje i njegova „uklopivost“ u tim. Iako je moguće dobiti posao bez ikakve preporuke, konkurencija je ogromna.

Javni beležnici i izvršitelji - često niže plate nego što se misli

Rad u kancelariji javnog beležnika ili kod izvršitelja mnogi pravnici vide kao sigurnu i dobro plaćenu opciju. Iskustva sa foruma, međutim, otkrivaju daleko skromniju realnost, naročito na početku.

Početne plate za saradnike ili pomoćnike javnog beležnika kreću se, prema brojnim izjavama, od 20.000 do 30.000 dinara, dok retki dostižu 45.000 dinara ili 60.000 dinara - i to najčešće nakon više meseci ili uz primedbu da je deo zarade isplaćivan na ruke. Registrovani su i slučajevi gde se pravnik sa položenim pravosudnim ispitom vodi kao pripravnik, iako obavlja poslove punog obima, a plata mu je jedva iznad minimalca. Jedna sagovornica foruma otkriva: „Počela sam da radim kod beležnika za mizernu platu od 30.000 dinara, iako sam položila pravosudni. Prijavljena sam kao pripravnik, a radim ko crnac.“

Slično je i kod izvršitelja. Početne plate pomoćnika iznose oko 25.000 do 30.000 dinara, mada se pominju i iznosi od 50.000 dinara za iskusnije saradnike. Posao je izuzetno naporan, podrazumeva terenski rad i česte odlaske na izvršenja, a odgovornost je ogromna. Velika većina izvršiteljskih kancelarija zapošljava pripravnike preko Nacionalne službe za zapošljavanje kako ne bi plaćala doprinose, a pravnika sa pravosudnim ispitom angažuju samo kada je to apsolutno neophodno.

Valja zapamtiti i upozorenje iz diskusije: „Plate su bedno male u odnosu na obim posla i stres. Nije retkost da se i subotom radi, a radno vreme se često proteže do kasno uveče.“ Ipak, za nekoga ko nema drugu opciju, to može biti privremeno rešenje.

Advokatura - samostalna borba ili saradnik u senci

Advokatura je stalna tema svih razgovora o poslu za pravnike. Dok jedan deo kolega ističe da je to „najzanimljiviji i najdinamičniji pravni posao“, drugi podsećaju na goleme troškove upisa u Komoru, rentu kancelarije i neizvesne početke.

Oni koji su odlučili da krenu samostalno opisuju prve mesece kao psihičku i finansijsku borbu. „Preselila sam se u manji grad, otvorila kancelariju i danima sam sedela u polupraznoj prostoriji pitajući se šta ja ovde radim“, glasi jedno iskustvo. Ipak, nakon najtežeg perioda, stvari kreću polako, a samostalnost i mogućnost organizacije vremena višestruko se ističu kao prednosti.

Drugu grupu čine pravnici koji traže mesto saradnika u advokatskoj kancelariji. Plate se kreću od 400 evra za pripravnike, pa do 1.000-1.500 evra za saradnike sa položenim pravosudnim ispitom u većim, renomiranim kancelarijama. Međutim, takve kancelarije postavljaju visoke kriterijume - perfektan engleski, međunarodna takmičenja, preporuke profesora. Proces selekcije uključuje testove ličnosti, prevođenje članova zakona i razgovore sa više partnera. Radno vreme, kako se navodi, gotovo ne postoji: „Nema govora o izlasku u pet svaki dan. Ali kad se uhodate, vredi.“

S druge strane, mnoge manje kancelarije i dalje iskorišćavaju pripravnike. Dešava se da advokat plaća pripravniku 10.000-15.000 dinara, dok od njega očekuje da ostaje do sedam uveče. Pravnici koji nemaju veze često nailaze na odbijenicu ili na savet da „dođu kad polože pravosudni“, da bi ih potom sačekala nova poruka: „Nemamo budžet za tu poziciju.“

Privatni sektor - od velikih sistema do situog preduzetništva

Korporacije, proizvodne firme i mala preduzeća često se javljaju kao alternative, no i ovde vlada velika raznolikost. Na forumu se pominju pozitivni primeri poput Ratka Mitrovića (početna plata 45.000 dinara, radno vreme od 8 do 16 časova, pet dana nedeljno) ili pojedinih velikih inostranih kompanija gde plate mogu preći 70.000 dinara, ali se traži odlično znanje engleskog jezika i iskustvo.

Iskustva su, međutim, vrlo kontradiktorna. Jedan sagovornik navodi da je, uprkos tome što je bio rukovodilac pravne službe i imao osam godina iskustva, na pomen plate od 100.000 dinara dobijao hladan odgovor poslodavaca. Nakon više neuspešnih razgovora, odlučio je da u CV-ju smanji reference i sakrije činjenicu da ima položen pravosudni ispit, kako bi uopšte bio pozvan na razgovor. Ova priča otkriva surovu realnost: mnogi poslodavci u Srbiji ne žele iskusnog i skupog pravnika, već nekoga ko će raditi za minimalnu platu, bez obzira na kvalifikacije.

Kada su u pitanju manje firme, situacija je još gora. Više puta se navodi da su poslodavci nudili plate od 35.000 dinara uz obrazloženje da je to „početna plata koja će rasti“ - a rast se često svede na simbolične iznose. U takvim okolnostima, mnogi pravnici prihvataju posao iz nužde, jer je svaki dinar bolji od sedenja kod kuće.

Javni sektor i pravosuđe - sigurnost, ali i birokratija

Rad u sudu, tužilaštvu ili opštinskoj upravi za mnoge je još uvek sinonim za stabilan pravni posao. Ipak, iskustva svedoče da je prodor u ove institucije bez stranačke podrške ili jake preporuke gotovo nemoguć. Sudijski saradnici u manjim gradovima imaju početnu platu od oko 52.000 dinara (sa stimulacijom), koja s godinama može preći 80.000 dinara. Za one koji ne žele sudijsku odgovornost, pozicija višeg sudijskog saradnika zvuči primamljivo - fiksno radno vreme, redovni seminari i neuporedivo manje stresa nego u advokaturi.

Međutim, zapošljavanje u pravosuđu skoro uvek podrazumeva nekoliko godina neplaćenog volontiranja, pripravničkog staža koji se sve ređe dobija, pa potom čekanje na konkurs koji se otvori jednom u nekoliko godina. Pravosudna akademija, iako je zamišljena kao garant zapošljavanja, u stvarnosti je podbacila - od 25 planiranih polaznika, krug se sužava na 20, a potom još i taj broj smanjuje. Većina završenih akademaca ne biva izabrana za sudijsku ili tužilačku funkciju, što dovodi do sumnje u svrhu celog sistema.

Katastar, opštine i drugi organi uprave nude nešto lakši ulaz, ali su plate više nego skromne. Pravnik u katastru, prema svedočanstvima, prima oko 32.500 dinara (sa prevozom), a često radi po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. Iako posao nije težak, napredovanje je gotovo nemoguće, a političke promene donose stalnu nesigurnost.

Agencije za naplatu, pravne baze i specifični poslovi

Jedan broj korisnika foruma zainteresovao se za rad u agencijama za naplatu i tzv. „pravnim bazama“ - firmama koje se bave prečišćavanjem propisa i vođenjem sudskih postupaka masovno. Iskustva variraju. Dok neko tvrdi da su plate u takvim preduzećima „super, sa ogromnim bonusima“, drugi su skeptični i upozoravaju da se radi o poslu gde se broj predmeta meri desetinama dnevno, uz veliki pritisak.

Konkretna iskustva sa Intermexom pružaju pomešanu sliku. S jedne strane, pominje se da mladi pravnici rade na prečišćavanju tekstova i da su uslovi rada dobri, a bonusi visoki. S druge strane, nekoliko ljudi navodi da im na poslate mejlove niko nije odgovorio, što ostavlja utisak netransparentnosti. Ipak, za one koji žele da izbegnu advokaturu, a imaju dobro znanje engleskog jezika, ovo može biti interesantna opcija.

Tehnički pregledi automobila - nulta tačka pravne karijere

Gotovo svi sagovornici foruma složni su u jednom: posao pravnika na tehničkim pregledima treba izbegavati u najširem luku. Plate se kreću od 23.000 do 50.000 dinara, ali većina dobija oko 26.000-28.000 dinara, uz rad subotom i obaveze koje nemaju veze sa pravom - od kuvanja kafe do kurirskih poslova. „To nije posao za pravnika. To su ranije radili isti majstori koji vrše tehnički pregled, ali pošto ima dosta nezaposlenih pravnika, sad primaju nas“, objašnjava jedan od učesnika.

Iako naporan, monetoni i lišen svake intelektualne izazovnosti, ovaj posao može poslužiti kao privremeno rešenje - naročito ako ste u situaciji da nemate drugih prihoda. Ipak, zabeleženo je više slučajeva gde su se kolege nakon nekoliko meseci vratile kući potpuno demotivisane, jer su vlasnici tretirali pravnike kao potrčko.

Koliko su realne plate za pravnike i na šta obratiti pažnju

Analizom svih sakupljenih iskustava, mogu se izvući sledeći okviri plata:

• Banke: od 40.000 do 90.000 dinara (u zavisnosti od iskustva i pozicije);
• Javni beležnici: od 20.000 do 60.000 dinara, pri čemu je donji prag češći;
• Izvršitelji: od 25.000 do 50.000 dinara;
• Advokatske kancelarije: pripravnici 10.000-30.000 dinara, saradnici 400-1.500 evra;
• Privatni sektor: od 35.000 do 80.000 dinara, uz retke izuzetke preko 100.000;
• Državni organi: sudijski saradnici od 52.000 do 80.000 dinara, katastar/opština 30.000-40.000 dinara;
• Tehnički pregledi: 23.000-50.000 dinara (mahom niži nivoi).

Pored plate, ključni faktor su i uslovi rada. Korisnici foruma uporno ponavljaju da treba obratiti pažnju na sledeće:

• Da li se plata isplaćuje na račun ili na ruke i da li su doprinosi uplaćeni;
• Radno vreme - da li zaista postoji fiksno radno vreme ili se očekuje prekovremeni rad bez naknade;
• Mogućnost napredovanja i povećanja plate nakon probnog perioda;
• Da li poslodavac traži da radite poslove koji nisu u opisu radnog mesta (konobarisanje, čuvanje dece, kurirske usluge);
• Koliko dugo je konkurs otvoren i koliko često se ponavlja - učestalost može ukazivati na veliku fluktuaciju i loše uslove.

Kako do posla bez veze - saveti iz borbe

Iskustva sakupljena na forumu otkrivaju da je, uprkos pesimizmu, ipak moguće dobiti posao za pravnike i bez rođačkih veza. Nekoliko strategija pokazalo se uspešnim:

• Lično obraćanje notarima i advokatima: iako većina kancelarija radije zapošljava preko preporuke, ima primera gde je poziv i ostavljanje CV-ja urodilo plodom. Jedna sagovornica kaže: „Nazvala sam kancelariju, predstavila se i ubrzo se zaposlila. Bez ikakve veze.“
• Aktivno korišćenje portala Infostud i Lako do posla: većina ispitanika iz ove priče pronašla je posao upravo preko ovih sajtova. Bitno je redovno pratiti nove oglase, prijavljivati se na pozicije i onda kada ne ispunjavate apsolutno sve uslove - ponekad vas pozovu zahvaljujući drugim kvalitetima.
• Ne potcenjujte važnost engleskog jezika: u bankama i jačim kompanijama, odlično znanje stranog jezika neretko prevagne nad ostalim referencama.
• Budite spremni na više krugova selekcije: psihološki testovi, testovi znanja, prevod propisa, simulacija slučaja - sve je to uobičajeno za bolje pozicije.
• Prilagodite CV konkretnom poslodavcu: ukoliko imate mnogo iskustva, a oglas traži mlađi kadar, razmislite da li treba istaknuti sve reference ili se fokusirati na ono što je relevantno za tu firmu. Jedan od učesnika diskusije čak je pribegao umanjivanju svojih kvalifikacija kako bi se uklopio - i dobio posao.
• Volontiranje nije sramota: brojni pravnici su prvu priliku dobili upravo tako što su neko vreme volontirali u sudu ili kod advokata. Iako to nije idealno rešenje, sticanje radnog iskustva otvara vrata koja bi inače ostala zatvorena.

Nada postoji - ali zahteva snagu i strpljenje

Pregledajući ovu dugačku razmenu iskustava, stiče se utisak da je tržište posla za pravnike u Srbiji izuzetno kontradiktorno. S jedne strane, dobar pravosudni ispit otvara mogućnost za napredovanje u sudstvu, advokaturi i ozbiljnim kompanijama. S druge, suočava diplomirane pravnike sa surovom istinom da je plata pravnika često ispod republičkog proseka, a uslovi rada daleko od onoga što se očekivalo tokom studiranja.

Ipak, ne treba gubiti veru. Svaki od sagovornika koji su danas zadovoljni svojim poslom prošao je kroz period odbijanja, sumnje i preispitivanja. Ono što ih izdvaja jeste spremnost da se trude, uče i ne pristaju lako na ponižavajuće ponude. Kako je neko mudro primetio: „Okruženi smo lošim primerima, ali ako sami ne cenimo svoj rad, niko drugi neće.“ Bilo da se odlučite za advokatsku kancelariju, banku, javno beležništvo ili neki sasvim novi put, ključno je da ostanete informisani i da delite iskustva - jer jedino tako cela struka može postepeno da napreduje.