Posni post: šta se jede na vodi i ulju, recepti i praktični saveti

Posni post: kako uskladiti duhovni smisao, zdravlje i ukusnu trpezu

Vreme čitanja: 15-20 minuta.

Posni post nije samo odricanje od hrane. U pravoslavnoj tradiciji post je vreme molitve, smirenja, dobrih dela i unutrašnjeg preispitivanja. Hrana je samo jedan, vidljivi deo te priče. Zato mnogi koji prvi put ulaze u post imaju brojna pitanja: šta se sme jesti, kada se posti na vodi, kada na ulju, da li je riba dozvoljena, kako pripremiti ukusna jela bez mesa, mleka i jaja, i kako da post ne postane teret koji nas iscrpljuje. Ovaj tekst je zamišljen kao praktičan vodič kroz posni post, sa posebnim osvrtom na post na vodi, post na ulju, posne recepte, upotrebu soje i biljnih namirnica, kao i na česte nedoumice oko deklaracija i sastojaka.

Najvažnije je odmah reći: pravila posta nisu svuda identična. Ona zavise od crkvenog kalendara, ali i od duhovnog blagoslova, zdravstvenog stanja i životnih okolnosti. Zato se mnogi saveti u praksi razlikuju. Neko posti strogo na vodi, neko posti na ulju, neko izbegava samo meso i mlečne proizvode, a neko uz blagoslov ublažava post zbog bolesti. Zajedničko im je da post treba da bude sredstvo duhovnog rasta, a ne takmičenje u izdržljivosti niti izvor straha i krivice.

Post na vodi i post na ulju: osnovna razlika

Kada se kaže post na vodi, obično se misli na dan kada se hrana priprema bez ulja, a često i bez namirnica od kojih se ulje dobija. U najstrožem obliku to znači da su dozvoljene žitarice, mahunarke, povrće, voće, krompir, pirinač, testenine, hleb i slične namirnice, ali bez dodavanja ulja. Neki duhovnici i pojedine parohije tumače da se tada ne jedu ni orašasti plodovi, semenke, masline, kikiriki i slično, jer se od njih može dobiti ulje. Drugi, opet, smatraju da su te namirnice dozvoljene u svom prirodnom obliku, jer ulje kao takvo nije dodato u jelo. Ovo je jedno od onih pitanja o kojima je najbolje posavetovati se sa svojim sveštenikom ili duhovnikom, jer praksa nije jednaka u svim sredinama.

Post na ulju je nešto blaži oblik. Tada je dozvoljeno koristiti ulje u pripremi jela, pa su moguće dinstane i pečene verzije, posne pite, kolači sa biljnim mastima, pržena i zapečena jela. U dane na ulju većina ljudi lakše sastavlja jelovnik jer su dostupne raznovrsnije kombinacije. Ipak, i tada treba čitati deklaracije, jer mnogi gotovi proizvodi sadrže mlečne proteine, surutku, jaja ili želatin, iako na prvi pogled deluju posno.

Pored ova dva osnovna oblika, u crkvenoj praksi postoji i suhojedenje. To je najstroži oblik posta, kada se jede samo suva, nekuvana i najčešće posna hrana. Suhojedenje je vezano za određene dane, kao što su Veliki petak i Velika subota, mada se u praksi često ublažava, posebno kod bolesnih, starijih, dece, trudnica i onih koji rade teške fizičke poslove. Crkva nije stroga po svaku cenu; post je pre svega duhovna disciplina, a ne ugrožavanje zdravlja.

Tokom godine postoje četiri velika posta: vaskršnji post, petrovski post, božićni post i Veliki post pred Uskrs, koji je zapravo vaskršnji. Uz to, posti se i sreda i petak tokom godine, osim u danima kada je post izuzet. Kada se saberu svi ti dani, ispada da se više od polovine godine posti. Zato je razumevanje posne ishrane važno, jer ona nije kratka epizoda, već način života za mnoge vernike.

Šta se jede u pojedinim danima posta

U vreme posta na vodi najčešći obroci su variva, čorbe, kuvano povrće, mahunarke, pirinač, testenine, krompir, palenta, pečurke i salate. Jela mogu biti veoma ukusna ako se koriste dobri začini: biber, aleva paprika, beli luk, peršun, celer, lovor, majoran, ruzmarin, origano, đumbir, kurkuma i razne mešavine začina. Umesto ulja, u nekim jelima može se koristiti malo vode u kojoj se dinsta luk, ili sok od paradajza koji daje punoću ukusa. Krompir i pirinač su zahvalne namirnice, ali ne treba se oslanjati samo na njih, jer obrok može da bude težak i monoton.

U dane na ulju, jelovnik se širi. Tada se pripremaju posne pite sa krompirom, prazilukom, pečurkama, spanaćem, blitvom, kupusom, tikvicama, bundevom, jabukama ili višnjama. Prave se posni kolači, kiflice, baklava, medeno srce, vanilice i razne torte. Mogu se koristiti biljni sirevi, posni majonez, posni kačkavalj, tofu i sojini komadići. Naravno, sve to uz čitanje sastava, jer „posno“ na prednjoj strani pakovanja ne mora uvek da znači i potpuno posno u svakom smislu.

Riba je dozvoljena u određenim danima, najčešće vikendom i na pojedine praznike, u zavisnosti od posta. Neki ljudi je jedu samo kada je propisano, drugi je izbegavaju potpuno. Riba se priprema na ulju, pečena u rerni, dinstana u sosu od paradajza, u brodetu ili kao dodatak varivu. Za one koji poste na vodi, riba obično nije dozvoljena, osim ako nije drugačije određeno blagoslovom.

Soja u posnoj ishrani: prednost, nedoumica i praktična upotreba

Soja je jedna od najčešćih namirnica u posnoj ishrani. Sojini odresci, sojini komadići, tofu, sojino mleko i razne prerađevine od soje mogu da zamene meso u mnogim jelima. Njena prednost je neutralan ukus, pa lako upija začine i sosove. Zato se često koristi u posnom đuveču od soje, paprikašu, varivu, musaki, punjenim paprikama, pljeskavicama i sličnim jelima. Soja je bogata proteinima, a često se navodi i kao izvor kalcijuma, što je čini popularnom u danima kada nema mlečnih proizvoda.

Ipak, soja izaziva i brojne rasprave. Jedna od najčešćih tema je da li je soja koja se može kupiti genetski modifikovana. To je razlog zbog kojeg neki ljudi biraju samo proizvode sa jasnom deklaracijom, ili soju uopšte izbegavaju. Druga tema je uticaj na hormone i zdravlje. Naučna mišljenja su različita, a lična iskustva još različitija. Neko je jede godinama bez problema, neko je osetljiv, a neko je odustane zbog zdravstvenih razloga ili saveta lekara. Najrazumniji pristup je umerenost: soju ne treba idealizovati, ali ni praviti paniku. Ako imate zdravstvene tegobe, obavezno se posavetujte sa lekarom. Ako je reč o duhovnoj strani posta, posavetujte se sa svojim duhovnikom.

Što se tiče pripreme, sojini odresci se najčešće potapaju nekoliko sati, pa prokuvaju u vodi sa začinima da bi omekšali i izgubili onaj karakterističan miris. Nakon toga se cede, seku i dodaju u jelo. Neki ih preprže, pa uvaljaju u senf i integralno brašno ili susam, što im daje lepšu teksturu. Sojini komadići su praktičniji za variva i đuveč, jer se brže pripremaju i lako se kombinuju sa povrćem. Tofu je mekši i neutralniji, pa je pogodan za namaze, salate i brza jela, ali ga neki ne vole zbog specifičnog ukusa. Ako vam se soja u jelu ne sviđa kada je samo prokuvana, probajte je dinstati, peći ili kombinovati sa jačim začinima.

Posni đuveč od soje: recept koji se lako prilagođava

Jedno od najtraženijih jela u posnoj kuhinji je đuveč. Inače se priprema sa mesom, pirinčem, krompirom i povrćem, a posna verzija može biti jednako ukusna. Za posni đuveč od soje potrebno je: nekoliko sojinih odrezaka ili sojinih komadića, veća glavica crnog luka, nekoliko krompira, šoljica pirinča, šargarepa, voda, so, biber, aleva paprika, lovor, peršun i po želji malo ulja ako je dan na ulju.

Sojine odreske potopiti nekoliko sati, a zatim prokuvati u vodi sa malo soli i začina. Procediti ih, iseći na kockice i ostaviti sa strane. Na ulju ili na malo vode dinstati sitno iseckan luk dok ne postane staklast. Dodati šargarepu, pa krompir sečen na krupnije kockice. Naliti vodom, dodati pirinač i začine. Kada krompir i pirinač počnu da omekšavaju, dodati pripremljenu soju. Sve zajedno dinstati dok se ukusi ne sjedine, a zatim prebaciti u vatrostalnu posudu i zapeći u rerni na umerenoj temperaturi dok površina ne dobije lepu boju. Ako želite gušće, možete dodati malo zaprške od brašna i vode, ili jednostavno pustiti da tečnost ispari.

Varijanta sa integralnim pirinčem je posebno hranljiva. Integralni pirinač se duže kuva, ali daje puniji ukus i lepo se kombinuje sa sojom. Umesto sojinih odrezaka, mogu se koristiti i sojini komadići, koji su mekši i brže upijaju sos. Ako želite bogatiji ukus, dodajte malo senfa, dimljene paprike ili pečenog belog luka. Ovaj đuveč je odličan i sledeći dan, a može se jesti uz salatu od kupusa, cvekle ili kiselih krastavaca.

Posni pasulj, variva i čorbe

Pasulj je jedna od najzahvalnijih namirnica u postu. Može se pripremati na vodi ili na ulju, sa povrćem, začinima i bez mesa. Ekspres verzija može da bude gotova za manje od sat vremena ako koristite konzervu pasulja. Dinstajte crni i crveni luk, dodajte šargarepu, belu šargarepu, malo peršuna, bibera, soli i alevu papriku. Kada povrće omekša, dodajte oceđen pasulj iz konzerve, malo vode i pustite da se ukusi sjedine. Na kraju možete zapeći u rerni. Ako postite na ulju, možete dodati malo ulja i zapršku od brašna i crvene paprike.

Variva su idealna za dane na vodi. Boranija sa sojinim komadićima, grašak sa pirinčem, karfiol u čorbi, kelj sa belim lukom, brokoli sa krompirom, prokelj sa šargarepom - sve se može pripremiti bez ulja, uz malo vode i začina. Za gustinu se može koristiti razmućeno brašno u hladnoj vodi, uz alevu papriku. Peršun, celer i mirođija daju svežinu, a beli luk i đumbir jačinu. Ako želite kremastiju teksturu, deo povrća možete izmiksati štapnim mikserom.

Čorba od pečuraka i praziluka je brza i ukusna. Propržite praziluk i šampinjone, dodajte vodu, malo pirinča, začine i kuvajte dok ne omekša. Možete dodati i malo paradajz soka ili kocku od povrća. Slično se priprema i varivo od šampinjona i praziluka, koje može biti samostalno jelo ili prilog uz ribu. Za one koji poste na ulju, u ova jela se lako dodaje ulje, biljni sir ili posni kačkavalj.

Posne pite, makarone i zapečena jela

Posne pite su prava spas za dane na ulju, a mogu se prilagoditi i za dane na vodi ako se kore ne premazuju uljem. Najčešći filovi su krompir, praziluk, pečurke, spanać, blitva, kupus, tikvice, bundeva, jabuke, višnje i orasi. Za vodeni post, kore se mogu samo prskati kiselom vodom, a pleh obložiti papirom za pečenje. Pita sa krompirom i prazilukom je klasika. Pita sa tikvicama i prazilukom je lagana i sočna. Pita sa pečurkama i spanaćem je bogatija i odlična za ručak. Pita sa jabukama i cimetom može biti i poslastica.

Makarone sa pečurkama i paradajzom mogu se pripremiti i bez ulja. Skuvajte posne makarone. Pečurke propržite u njihovoj vodi, dodajte paradajz iz flaše ili svež paradajz, beli luk, origano, so i biber. Pomešajte sa makaronama i zapečite u rerni. Ako postite na ulju, možete dodati malo ulja, biljnog sira ili posnog kačkavalja. Slično se priprema i musaka od tikvica sa ribom: dinstajte luk, dodajte tikvice, pa redajte u vatrostalnu posudu sa ribom, paradajz sokom i začinima. Pecite dok ne bude gotovo. Ovo jelo je odlično za dane kada je riba dozvoljena.

Zapečeni krompir sa alevom paprikom, pečene paprike, punjene paprike sa pirinčem i pečurkama, sarmice od rastana, karfiol u sosu od paradajza - sve su to jela koja se lako pripremaju i mogu se jesti u više obroka. Za brzu večeru dovoljni su prepečen hleb, domaći kečap, malo senfa, pečurke i začini. Ako imate malo više vremena, napravite posne kiflice, štapiće ili ustipke. Ustipci se prave od brašna, kuvanog krompira, kvasca, vode, malo šećera i soli, pa se prže u dubljem ulju. Ako postite na vodi, ovo jelo ostavite za dane na ulju.

Slatkiši u postu: od medenog srca do posne lešnik torte

Slatkiši su često najveći izazov u postu, posebno onima koji su navikli na mlečne kreme, čokoladu i kolače sa jajima. Ipak, i posni kolači mogu biti izuzetno ukusni. Na vodi se prave jednostavni kolači sa vodom, šećerom, brašnom, džemom, cimetom i sodom bikarbonom. Medeno srce je jedan od najpoznatijih posnih kolača, a može se pripremiti bez čokoladne glazure kada je dan na vodi. Dovoljno je pomešati šećer, vodu, džem, cimet, sodu i brašno, a zatim peći i premazati džemom.

Posna lešnik torta je bogatija i često se pravi za dane na ulju. Kore se prave od mlevenih lešnika, posnog keksa, šećera, kisele vode, ulja, brašna i praška za pecivo. Fil se priprema od pudinga, margarina, prah šećera, mlevenih lešnika i umućenog posnog šlaga. Posni šlag se najčešće umuti sa hladnom kiselenom vodom, što mu daje čvrstoću i lep ukus. Ako želite, u fil možete dodati malo čokolade za kuvanje ili kakao, ali proverite da li je čokolada zaista posna.

Baklava je još jedan poslastičarski klasik. Kore za baklavu, orasi, šećer, ulje i sirup dovoljni su za savršen slatkiš. Kore se ređaju, posipaju orasima i šećerom, motaju u trouglove i peku, a zatim preliju prokuvanim sirupom. Posne vanilice se prave od brašna, mlevenih oraha, margarina, šećera i limunovog soka. Spajaju se džemom ili posnim kremom. Sutlijaš na vodi je jednostavan: pirinač se kuva u vodi sa šećerom i cimetom, a može se dodati suvo grožđe, kajsije ili jabuke. Palačinke od integralnog brašna mogu biti slane i slatke, a prave se od mešavine graham, ražanog i crnog brašna, vode, malo soli i sode bikarbone.

Biljna pavlaka, posni šlag i deklaracije: šta treba znati

Jedna od najčešćih nedoumica u posnoj ishrani je posna slatka pavlaka i biljna pavlaka. Na tržištu postoji mnogo proizvoda koji se reklamiraju kao biljni, ali u sastavu imaju mlečne proteine, kazein, surutku u prahu ili mlečne masti. Zbog toga mnogi ljudi koji poste strogo izbegavaju sve te pavlake, dok ih drugi koriste kao „posne“ jer na prednjoj strani piše da su biljne. Istina je da nisu sve biljne pavlake zaista posne. Ako vam je važno da post bude strog, čitajte sitna slova i sastav. Ako niste sigurni, najbolje je da proizvod izbegnete ili da se posavetujete sa svojim duhovnikom.

Slično je i sa posnim šlagom. Većina posnih šlagova u prahu može se umutiti sa vodom, a mnogi koriste kiselu vodu da bi dobili čvršću strukturu. Neki dodaju i malo mleka biljnog porekla, ali ako postite na vodi, bolje je koristiti samo vodu. Posni šlag je praktičan za torte, kolače i deserte. Međutim, i tu treba proveriti sastav, jer neki šlagovi mogu sadržati tragove mleka ili jaja.

Margarin takođe može biti problem. Iako se često smatra posnim, mnogi margarini sadrže mleko u prahu ili surutku. Isto važi za keks, čokoladu, bananice i razne gotove kolače. Želatin je često životinjskog porekla, osim ako nije jasno označen kao biljni. Biljni sirevi mogu sadržati kazein, koji je glavni protein kravljeg mleka. Zato je čitanje deklaracija postalo nezaobilazan deo posne kuhinje. Naravno, ne treba pasti u drugu krajnost i opteretiti se svakim tragom. Mnogi duhovnici kažu da su tragovi mleka i jaja često samo posledica proizvodnje u istim prostorijama i da ne predstavljaju namerni sastojak. Ipak, svako prema svojoj savesti i blagoslovu odlučuje koliko će biti strog.

Zdravlje i post: kada treba ublažiti pravila

Post nije isto što i dijeta. Ipak, promene u ishrani mogu uticati na zdravlje, posebno kod osoba sa hroničnim bolestima. Dijabetičari, osobe sa gihtom, anemijom, problemima sa štitnom žlezdom, trudnice, deca, stariji ljudi i oni koji uzimaju jake lekove treba da budu posebno pažljivi. Nekada je post na vodi teško izvodljiv, jer se često zasniva na namirnicama sa visokim glikemijskim indeksom, kao što su hleb, krompir, pirinač i testenine. Osobe sa dijabetesom tada mogu imati velike oscilacije šećera. U takvim slučajevima najbolje je tražiti blagoslov za blaži post, na primer na ulju, ili uz dozvolu mlečnih proizvoda i ribe.

Iscrpljenost, vrtoglavica, malaksalost i pad koncentracije nisu znak da ste „dobri postači“, već signal da telo traži pomoć. Ako se to često dešava, obratite se lekaru i duhovniku. Ponekad je dovoljno pojačati unos mahunarki, orašastih plodova, semenki, integralnih žitarica, povrća bogatog gvožđem i vitamina. Suplementi i vitaminske tablete se obično ne smatraju mrsnom hranom, ali i to je najbolje proveriti sa lekarom. Posle posta ne treba naglo preći na tešku mrsnu hranu. Organizam se navikao na lakšu ishranu, pa se preporučuje postepeno uvođenje namirnica. Umesto da prvog dana pojedete previše pečenja, počnite sa malim porcijama i slušajte svoje telo.

Praktični saveti za organizaciju posne trpeze

Prvi savet je planiranje. Napravite nedeljni meni prema crkvenom kalendaru: dani na vodi, dani na ulju, dani kada je dozvoljena riba. Zatim napravite spisak namirnica. Osnovne namirnice koje treba da imate u kući su: pasulj, sočivo, grašak, pirinač, integralni pirinač, testenine, brašno, kvasac, sojini odresci, sojini komadići, tofu, pečurke, krompir, luk, šargarepa, praziluk, celer, peršun, beli luk, paradajz sok, konzerve povrća, maslinovo ulje, suncokretovo ulje, susam, orasi, lešnici, bademi, suvo grožđe, med, džem, začini i posni keks. Ako postite na vodi, orašaste plodove i semenke možda izbegavate, pa prilagodite spisak.

Drugi savet je kuvanje za više dana. Variva, čorbe, đuveč, pasulj i slična jela mogu da stoje u frižideru dva do tri dana, a mogu se i zamrznuti. Tako izbegavate situaciju da svaki dan kuvate od nule. Treći savet je rotacija jela. Ako stalno jedete isto, post će vam brzo dosaditi. Uvedite tematske dane: dan mahunarki, dan testenina, dan povrća, dan pita, dan slatkiša. Četvrti savet je korišćenje začina. Oni mogu potpuno da promene ukus istog jela. Paprika, kumin, korijander, đumbir, kurkuma, origano, bosiljak, ruzmarin, timijan i čili su samo neki od primera.

Peti savet je da ne preterujete sa hlebom i džemom. Iako su praktični, previše hleba i slatkih namaza može dovesti do oscilacija šećera i osećaja gladi. Uz svaki obrok pokušajte da unesete i malo proteina: mahunarke, soju, pečurke, orašaste plodove ili ribu kada je dozvoljena. Šesti savet je da čitate deklaracije, ali da ne dozvolite da vas to optereti. Ako ne možete da nađete proizvod za koji ste sigurni da je posan, jednostavno pripremite nešto od osnovnih namirnica. Domaća kuhinja je najsigurnija.

Česte nedoumice: orašasti plodovi, grožđe, kukuruz i biljna mleka

U pojedinim sredinama smatra se da se u dane posta na vodi ne jedu orašasti plodovi, semenke, masline, kikiriki, susam, pa čak i kukuruz, jer se od njih može dobiti ulje. U drugim sredinama takva pravila ne postoje. Neki ljudi ne jedu grožđe i suvo grožđe tokom celog posta, jer se od grožđa pravi vino, dok drugi to smatraju nepotrebnim. Nema univerzalnog odgovora. Ono što je za jednog vernika pravilo, za drugog može biti samo običaj. Zato je najbolje da se o ovim pitanjima raspitate kod svog sveštenika ili duhovnika, jer on poznaje vašu situaciju i duhovnu meru.

Biljna mleka su takođe česta tema. Sojino, bademovo, ovseno, pirinčano i kokosovo mleko su biljnog porekla i mnogi ih smatraju posnim. Ipak, neka od njih mogu sadržati dodatne masti, šećere ili čak mlečne proteine u tragovima. Ako postite na vodi, proverite da li proizvod sadrži dodate masti. Ako postite na ulju, verovatno će vam biti prihvatljiviji. Bademovo mleko se lako pravi kod kuće: potopite bademe preko noći, izmiksajte ih sa vodom, procedite i po želji dodajte malo meda ili vanile. Ovseno mleko se pravi od ovsenih pahuljica i vode, a može se koristiti u kafi, sutlijašu i kolačima.

Duhovna dimenzija posta

Na kraju, vredno je podsetiti se da post nije samo jelovnik. Post je vreme kada se čovek odriče suvišnih zadovoljstava da bi više vremena posvetio molitvi, miru, praštanju i dobrim delima. Ako se ceo post svede na raspravu o tome da li je neki keks posan ili nije, lako se izgubi suština. Hrana je važna, ali nije najvažnija. Dobro je da posna jela budu ukusna i hranljiva, jer tako post postaje lakši i radosniji. Ali još je važnije da post bude vreme unutrašnjeg čišćenja, smanjenja gneva, osuda i loših misli.

Neki ljudi otkriju da im post prija, da se osećaju lakše, mirnije i zdravije. Drugi otkriju da im je teško, posebno prvih nekoliko dana. Oba iskustva su normalna. Ako se posti sa blagoslovom, razumom i umerenošću, on može doneti mnogo dobra. Ako se posti na silu, iz straha ili zbog poređenja sa drugima, može doneti samo iscrpljenost i nezadovoljstvo. Zato je najbolje pronaći svoju meru, svoj ritam i svoj način da post bude blag i podsticajan.

Zaključak

Posni post na vodi i na ulju može da bude raznovrstan, ukusan i zdrav ako se planira i ako se slušaju potrebe tela. Soja, sojini odresci, tofu, pečurke, mahunarke, povrće, integralne žitarice i domaći kolači mogu da obogate jelovnik tokom cele godine. Uz malo mašte, čak i najjednostavnije namirnice postaju ukusna jela: đuveč od soje, pasulj, musaka od tikvica, posne pite, baklava, medeno srce, sutlijaš i palačinke. Najvažnije je da se post ne pretvori u teret, već da ostane vreme duhovnog rasta, mira i dobrih dela. Ako naiđete na nedoumicu, posavetujte se sa svojim duhovnikom i, kada je zdravlje u pitanju, sa lekarom. Tako ćete sačuvati i telo i dušu, a post će vam doneti ono što mu je pravi cilj: unutrašnji mir i radost.