Profesionalni vojnik: Kompletan vodič kroz prijavu, provere i obuku za žene - VojniKutak

⏱ Vreme čitanja: 16-18 minuta

Kada se u današnje vreme povede razgovor o zaposlenju u državnoj službi, malo koja tema izaziva toliko pitanja, nedoumica, pa i oprečnih stavova, kao što je prijava za profesionalnog vojnika. Za devojke i žene koje razmatraju ovaj poziv, put do uniforme često deluje zamagljeno - procedura deluje složeno, informacije su rasute po forumima i nezvaničnim kanalima, a iskustva onih koje su prošle kroz selekciju neretko se prepričavaju iz druge ili treće ruke. Ovaj tekst nastoji da na jednom mestu objedini sve ključne faze - od konkursa za vojsku, preko lekarskog pregleda i psihološkog testa, do provere fizičke sposobnosti i same obuke za profesionalne vojnike - i da pruži što jasniju sliku o tome šta znači biti vojnikinja u savremenoj srpskoj vojsci.

Zašto se (sve više) devojaka odlučuje za vojni poziv

Motivi su različiti i retko se svode na jednu jedinu stvar. Nekima je presudna redovna plata i sigurnost koju državni posao pruža u ekonomski nestabilnim vremenima. Drugima je važan beneficirani radni staž - onaj dodatni procenat koji se obračunava za svaku godinu provedenu u službi i koji omogućava raniji odlazak u penziju. Treće privlači sama priroda posla: dinamika, disciplina, fizička aktivnost, rad na otvorenom. Ima i onih koje od malih nogu gaje ljubav prema oružju, streljaštvu, uniformi - i koje u vojsci vide mnogo više od pukog radnog mesta.

Međutim, uprkos rastućem interesovanju, žene u vojsci i dalje su suočene sa predrasudama. Često se mogu čuti stavovi da to „nije posao za dame“, da je fizički pretežak, da je kolektiv surov, a hijerarhija neumoljiva. Istina je, kao i obično, negde između - iskustva variraju od kasarne do kasarne, od jedinice do jedinice, i u velikoj meri zavise od ličnog stava, spremnosti na odricanja i kapaciteta da se izdrži pritisak. Ono što je neosporno jeste da se broj prijavljenih devojaka na svaki novi konkurs za vojsku povećava, što znači da interesovanje postoji i da je ono autentično.

Prvi korak: konkurs i prijava

Sve počinje objavljivanjem konkursa na zvaničnom sajtu ministarstva nadležnog za poslove odbrane. Konkursi se obično raspisuju nekoliko puta godišnje, a rok za slanje dokumentacije traje određen broj dana. Preporuka je da pratite stranicu redovno jer se termini ne objavljuju uvek u isto doba godine - nekada je to proleće, nekada jesen, a dešava se da i sredinom godine bude otvoren dodatni poziv za određene rodove ili specijalnosti.

Prijava se podnosi u kasarni u kojoj želite da radite, a obrasce možete preuzeti i na internet stranici vojske. Uz popunjen obrazac prilaže se i obimna dokumentacija: izvod iz matične knjige rođenih, uverenje o državljanstvu, potvrda da niste osuđivani (iz nadležnog suda), diploma o završenoj školi i druga dokumenta koja su navedena u samom konkursu. Već u ovoj fazi mnoge kandidatkinje otkriju koliko administracije i strpljenja iziskuje čitav proces - odlazak u sud, overa dokumenata u opštini, čekanje u redovima. Ipak, to je neizbežan deo puta.

Lekarski pregled - šta se sve proverava

Kada vaša prijava bude evidentirana, sledi jedan od najobimnijih koraka: lekarski pregled za vojsku. On se obično obavlja u vojno-medicinskim ustanovama i traje jedan do dva dana, zavisno od broja kandidata i organizacije. Pregled je detaljan i obuhvata gotovo sve sisteme organa:

• Oftalmološki pregled - provera vida, dioptrije, raspoznavanje boja. Manja dioptrija (do određene granice) ne mora da bude eliminatorna, ali veća oštećenja vida mogu predstavljati prepreku.
• ORL pregled - sluh, stanje uha, grla i nosa.
• Internistički pregled - merenje pritiska, auskultacija srca i pluća, procena opšteg zdravstvenog stanja.
• Laboratorijske analize - krvna slika, urin, provera na prisustvo infektivnih oboljenja.
• Ginekološki pregled - ultrazvučni pregled karlice, provera reproduktivnog zdravlja.
• Dermatološki pregled - stanje kože, prisustvo hroničnih dermatoza.
• Neuropsihijatrijski pregled - procena neurološkog i psihičkog statusa.

Lekarski pregled za profesionalne vojnike stroži je od onog za dobrovoljno služenje vojnog roka. Razlog je jednostavan: profesionalac potpisuje ugovor i postaje deo sistema na duže vreme, pa je neophodno da bude potpuno zdrav i sposoban za obavljanje dužnosti u različitim uslovima. Nije retkost da kandidatkinje budu vraćene na dopunske analize - na primer, ako se u urinu pronađu bakterije usled prehlade, ili ako je potrebna dodatna provera vida. To ne znači automatsku diskvalifikaciju, ali produžava čitav proces.

Psihološka procena i test ličnosti

Paralelno sa lekarskim pregledom ili neposredno nakon njega, dolazi na red psihološki test za vojsku. Ova faza se često naziva i „hedonika“ (skraćeno od „hedonistička procena“ u vojnom žargonu, mada se radi o standardnoj psihološkoj evaluaciji). Sastoji se iz dva glavna dela:

1. Test inteligencije (IQ test) - proverava kognitivne sposobnosti: logičko zaključivanje, verbalnu fluentnost, numeričke sposobnosti, prostornu orijentaciju.
2. Test ličnosti - upitnik sa velikim brojem pitanja koja se često ponavljaju u drugačijem obliku, kako bi se proverila doslednost odgovora. Cilj je da se stekne uvid u emocionalnu stabilnost, otpornost na stres, sklonost ka autoritetu, timski duh i ukupnu podobnost za vojnu službu.

Nakon testova obično sledi razgovor sa psihologom. Ovde je ključno da ostanete smireni, da gledate sagovornika u oči i da odgovarate iskreno, ali promišljeno. Psiholog će procenjivati vašu motivaciju, zrelost, sposobnost da se nosite sa autoritetom i frustracijom. Dešava se da upravo na ovom razgovoru kandidatkinje „padnu“ - ne zato što su nepodobne u kliničkom smislu, već zato što procenitelj zaključi da njihova očekivanja od službe nisu realna, ili da njihov profil ličnosti nije dovoljno čvrst za izazove koji slede.

Provera fizičke sposobnosti - norme i očekivanja

Za mnoge kandidatkinje provera fizičke sposobnosti predstavlja najveći izazov - i najveći izvor treme. Iako su norme za žene nešto drugačije (i blaže) nego za muškarce, one ipak zahtevaju solidnu fizičku pripremljenost. Ono što se najčešće traži uključuje:

• Sklekovi - obično se zahteva 15 do 20 sklekova u ograničenom vremenskom roku (oko 2 minuta). Bitno je da se spuštate skoro do poda, ali bez oslanjanja, i da pri podizanju potpuno ispravite ruke.
• Trbušnjaci - oko 40 trbušnjaka za nekoliko minuta. Leđa moraju biti ravna, a pokret kontrolisan.
• Trčanje - najčešće se trči na 1900 do 2400 metara, sa vremenskim ograničenjem (oko 12 minuta za 1900 m, odnosno prilagođeno za dužu deonicu).
• Skok u dalj iz mesta i sprint na 60 metara - dodatne stavke koje se pojavljuju na pojedinim proverama.
• Zgibovi - za žene se obično traže 3 zgiba iz visa, bez vremenskog ograničenja, ali sa pravilnom tehnikom.

Svaka stavka se boduje, a na kraju se rezultati sabiraju u konačnu ocenu. Za prolaz je neophodno da ukupna ocena bude zadovoljavajuća. Iako neke kandidatkinje brinu da će konkurencija biti prejaka - „same sportistkinje“ - realnost je takva da se prijavljuju i devojke koje se sportom bave rekreativno, ali su se za proveru pripremale nekoliko meseci unapred. Redovan odlazak u teretanu, trčanje, vežbe sa sopstvenom težinom - sve su to aktivnosti koje značajno povećavaju šanse za uspeh.

Bezbednosna provera - šta podrazumeva

Nakon uspešno položenih medicinskih, psiholoških i fizičkih testova, sledi bezbednosna provera. U ovoj fazi popunjavate detaljan upitnik o sebi i članovima uže porodice - podatke o zaposlenju, putovanjima u inostranstvo, kontaktima sa stranim državljanima, eventualnim krivičnim postupcima i slično. Cilj je da se utvrdi da li postoje bezbednosni rizici koji bi vas mogli učiniti nepodobnim za službu.

Iako deluje kao formalnost, bezbednosna provera ume da bude i eliminatorna. Poznati su slučajevi kandidata koji su prošli sve prethodne faze, a zatim su na ovoj „pali“ jer je otkriveno nešto što su propustili da prijave - ili što je isplivalo iz prošlosti, a nije bilo obuhvaćeno standardnim uverenjem o neosuđivanosti.

Šta nakon prolaska na konkursu - obuka i prvi dani

Kada uspešno prođete sve faze selekcije, sledi obuka za profesionalne vojnike. Za žene koje nisu odslužile dobrovoljno služenje vojnog roka, obuka se sastoji iz dva dela: osnovne pešadijske obuke (koja traje otprilike mesec i po dana) i specijalizovane obuke za rod ili vojno-evidencijsku specijalnost (VES) za koju ste primljeni - na primer, poslužilac na mitraljezu, strelac, operater na telekomunikacijama i slično. Ukupno trajanje obuke zavisi od konkretnog radnog mesta, ali se uglavnom kreće od nekoliko nedelja do nekoliko meseci.

Tokom osnovne obuke, dan počinje rano - ustajanje u 6 časova, jutarnje razgibavanje, doručak, podizanje zastave, a zatim obuka koja traje do popodnevnih sati. Uči se rukovanje automatskom puškom, rasklapanje i sklapanje oružja, puzanje, kretanje vojnika u borbi, orijentacija, postavljanje mina, upotreba zaštitne maske i odela, bacanje bombe. Nakon toga slede radni zadaci - čišćenje kasarne, održavanje opreme - i tek uveče, pred povečerje, kratak predah.

Mnoge kandidatkinje u prvi mah budu zatečene intenzitetom. Vojničke čizme, koje sa slika deluju robustno i zanimljivo, nakon nekoliko dana neprekidnog nošenja postaju izazov - žuljevi su uobičajeni, a noge se navikavaju postepeno. Uniforma, iako simbol pripadnosti, zahteva održavanje i negu; svaka mrlja, svaki neispeglan deo može biti povod za opomenu. Tu su i fizičke prepreke - u zavisnosti od jedinice i starešina, od vas se može očekivati da prelazite pešadijske poligone, nosite opremu, puzite po blatu, spavate u šatorima tokom logorovanja. Nije romantično onako kako se ponekad prikazuje u medijima - ali za one koje su spremne, predstavlja izvor ogromnog samopouzdanja i ponosa.

Svakodnevni život profesionalnog vojnika

Nakon obuke i potpisivanja ugovora (koji se danas najčešće prvo potpisuje na kraći period, kao probni rad, a zatim se produžava), počinje svakodnevni rad. Radno vreme, plata, odmori - sve je regulisano ugovorom i vojnim propisima. Plata u vojsci za profesionalne vojnike sa srednjom stručnom spremom kreće se u rasponu od približno 30.000 do 40.000 dinara mesečno, uz dodatke za dežurstva, zastupanja odsutnih kolega i druge specijalne dužnosti. Iznos varira u zavisnosti od ranga, godina provedenih u službi i specifičnosti radnog mesta.

Jedan od najprivlačnijih benefita svakako je beneficirani radni staž: svaka godina rada u vojsci računa se uvećano - obično 12 meseci rada nosi 14, 16 ili čak 18 meseci staža, zavisno od toga gde i pod kojim uslovima služite. To praktično znači da profesionalni vojnici mogu znatno ranije steći uslov za penziju u odnosu na civile.

Što se tiče svakodnevnih zaduženja, ona su raznolika. Neko radi na obezbeđenju objekata (čuvarska služba), neko u logističkoj podršci, neko na održavanju veze i komunikacija, neko u kuhinji - a ima i onih koji su angažovani na težim fizičkim poslovima, poput utovara i istovara opreme, održavanja poligona ili radova u krugu kasarne. Istina je da posao nije glamurozan; mnoge devojke svedoče o tome da su prvih nekoliko meseci provele u čišćenju, metenju, ribanju podova - i to je, realno, deo vojničke stvarnosti. Disciplina i spremnost da se obavi svaki zadatak, bez obzira na to koliko delovao „nevojnički“, deo su provere karaktera.

Prednosti i mane - realna slika

Kao i svaki drugi posao, i ovaj ima svoje svetle i tamne strane. Navodimo ih bez ulepšavanja.

Prednosti

• Redovna plata - u zemlji u kojoj mnogi privatnici kasne sa isplatama, državna plata je, iako ne visoka, ipak izvesna.
• Plaćeni godišnji odmor i plaćeno bolovanje - prava koja se u vojnom sistemu poštuju.
• Beneficirani radni staž - ubrzani put do penzije.
• Zdravstveno osiguranje - vojnici i njihove porodice imaju obezbeđenu zdravstvenu zaštitu.
• Mogućnost stručnog usavršavanja i napredovanja - od kurseva do prekvalifikacija unutar sistema.
• Osećaj pripadnosti - za mnoge ljude, uniforma i kolektiv predstavljaju izvor ponosa.

Mane

• Fizička i mentalna iscrpljenost - naporan rad, često pod nepovoljnim vremenskim uslovima.
• Rizik od povreda - svakodnevno rukovanje opremom, fizički zadaci i terenski uslovi povećavaju šansu za povrede mišića, zglobova, kičme.
• Stroga hijerarhija - nema mesta za diskusiju kada starešina izda naređenje; za neke osobe ovo predstavlja veliki psihički teret.
• Odvojenost od porodice - tereni, dežurstva, moguće prekomande i misije znače da vojnici provedu duge periode daleko od kuće.
• Neizvesnost produženja ugovora - naročito prvi ugovori; ne dobiju svi stalno zaposlenje.
• Predrasude - žene u uniformi i dalje se susreću sa podsmehom, omalovažavanjem i podozrenjem, kako unutar sistema tako i van njega.

Žene u vojsci - stereotipi i stvarnost

Jedna od najčešćih zamerki upućenih ženama koje se odluče za vojni poziv jeste ta da nisu dovoljno fizički snažne, da su sklone čestim bolovanjima i da u slučaju trudnoće postaju „balast“ za kolege. Ovi argumenti, iako odražavaju realne izazove (poput organizacije rada tokom odsustva koleginice), često su prenaglašeni i služe kao paravan za dublje ukorenjene predrasude.

Statistika pokazuje da su žene u proseku odgovornije i pedantnije u izvršavanju zadataka, a u disciplinama poput streljaštva neretko postižu bolje rezultate od muških kolega - delimično zahvaljujući smirenijem pulsu i boljoj koncentraciji. Naravno, postoje i fizička ograničenja: prosečna žena ima manju mišićnu masu od prosečnog muškarca i teže podnosi ekstremno dugotrajne napore sa velikim opterećenjem. Ali vojska nije samo teret i marševanje - tu je i niz specijalnosti u kojima žene mogu biti podjednako efikasne, a nekada i efikasnije od muškaraca.

Što se tiče porodiljskog odsustva i bolovanja - to su prava koja pripadaju svakoj zaposlenoj osobi, bez obzira na profesiju, i ne bi trebalo da budu argument protiv zapošljavanja žena. Da li će neko biti „balast“ ili „pojačanje“ ne zavisi od pola, već od ličnog stava, radne etike i profesionalizma.

Kako povećati šanse da budete primljeni

Konkurencija je realna i na svaki konkurs za vojsku prijavi se višestruko više kandidata nego što ima mesta, naročito u većim gradovima. Da biste povećali svoje šanse, obratite pažnju na sledeće:

• Fizička sprema - ne podcenjujte ovaj segment. Čak i ako ste zdravi i prirodno izdržljivi, trenirajte specifične vežbe: sklekove, trbušnjake, trčanje sa merenjem vremena.
• Psihološka stabilnost - razmislite unapred o motivima zbog kojih se prijavljujete i budite iskreni prema sebi. Ako vam je jedini motiv novac, a ništa vas drugo u vezi sa vojskom ne privlači, velika je verovatnoća da ćete se razočarati - i da će psiholog to prepoznati.
• Stručna sprema - viši stepen obrazovanja nosi više bodova na rang-listi, što vas stavlja u povoljniji položaj u odnosu na konkurente sa srednjom školom.
• Informisanost - pre prijave se raspitajte o specifičnostima radnog mesta za koje konkurišete. Nije isto raditi kao kuvar, čuvar, bolničar ili mitraljezac. Što više znate o onome što vas čeka, lakše ćete se pripremiti i izbeći šok u prvim nedeljama.

Da li se ugovor može raskinuti

Pitanje koje često muči kandidatkinje jeste - šta ako se predomislim? Da li sam „zarobljena“ na tri godine ili na neodređeno? Odgovor je: ugovor može da se raskine. Kao i u svakom drugom radnom odnosu, i ovde postoji mogućnost otkaza od strane zaposlenog. Međutim, treba imati na umu da raskid ugovora može podrazumevati određene finansijske obaveze - na primer, naknadu troškova obuke ili drugih ulaganja koje je država imala tokom vašeg osposobljavanja. Uslovi su definisani ugovorom i pratećim pravilnicima, pa ih treba pažljivo pročitati pre potpisivanja.

Korisne napomene za one koje se dvoume

Ako ste u fazi „da li da se prijavim ili ne“, evo nekoliko pitanja koja možete postaviti sebi:

• Da li sam spremna da svakodnevno ustajem rano i da mi dan bude strogo struktuiran?
• Da li mogu da prihvatim autoritet bez pogovora, čak i kada se ne slažem sa odlukom?
• Da li mi fizički napori pričinjavaju zadovoljstvo ili ih doživljavam kao kaznu?
• Kako bih reagovala na grubost, vulgarnost ili nepravdu od strane pretpostavljenih?
• Da li sam spremna na to da provedem duže vreme daleko od porodice i prijatelja?

Iskreni odgovori na ova pitanja ne znače nužno odustajanje - ali mogu vam pomoći da se bolje pripremite za ono što sledi. Mnoge devojke koje su prošle kroz sistem kažu da im je najviše pomogla upravo mentalna priprema: svest o tome da će biti teških trenutaka, ali i da su oni privremeni.

Zaključak - da li je vojni poziv za vas

Ne postoji univerzalni odgovor. Nekim devojkama će profesionalni vojnik biti poziv iz snova - prilika da nose uniformu sa ponosom, da rade dinamičan posao, da budu deo tima i da grade karijeru u sistemu koji (uprkos svim manama) pruža izvesnu sigurnost. Druge će se razočarati - bilo zbog fizičke iscrpljenosti, bilo zbog hijerarhije i discipline koje ne mogu da podnesu, bilo zbog toga što su sliku o vojsci gradile na filmovima i medijskim predstavama koje sa stvarnošću nemaju mnogo veze.

Ono što je sigurno jeste sledeće: informisanost je pola bitke. Što više saznate pre nego što pošaljete prijavu - o lekarskom pregledu, psihološkom testu, proveri fizičke sposobnosti, obuci za profesionalne vojnike, svakodnevnim dužnostima, plati, beneficijama - to ćete lakše doneti pravu odluku i, ako se odlučite na taj korak, bolje se pripremiti.

I na kraju, možda najvažnije: ne dozvolite da vam drugi određuju šta je „muški“, a šta „ženski“ posao. Svako ima pravo da bira svoj put - a ako je vaš put obeležen čizmama, uniformom i zakletvom, onda tim putem koračajte uzdignute glave.